Svaka, pa i najmanja intervencija na instrumentu, predstavlja vrlo delikatan pristup kako samom problemu, tako i njegovom rešenju, pogotovu zbog krajnjeg rezultata koji postaje izložen javnosti na dva načina: zvučno i vizuelno. Ujedno, prikazuje stil i način rada majstora, koji biva prepoznatljiv kao vredan pažnje ili kao neko ko to nije.

To znači da pedantnost i preciznost u radu sa raznim pukotinama, lomovima, naprslinama i sličnim deformacijama na instrumentu dovode onoga koji je radio popravku u situaciju da svoj rad i znanje, koje je uložio u izvesne popravke, izlaže pohvalama i kritikama ljudi koji su za njegovo delovanje vrlo bitni, ponekad i presudni.

Ovim hoću da kažem da posao koji traži izvesnu perfekciju ne trpi površnost, aljkavost, nepreciznost i greške bilo koje vrste, jer svaka greška u ovom poslu dovodi do udaljavanja na relaciji majstor - muzičar, odnosno, postoje fatalna po samog majstora, koji dolazi na loš glas.